zagrebačka trilogija
Blog
utorak, srpanj 17, 2007
Stravicna tragedija u Vinkovcima. Petogodišnjak se utopio u bazenu. To me zaista potreslo. Vjerojatno zato, što i sam imam jednog. Ne mogu niti misliti na taj užas. Sjetilo me to na jednu (ne)zgodu.
Prije 7-8  godina, dok moja draga i ja nismo još imali svojeg klinca, vodili mi curicu njene sestre na bazen u Atomske toplice. Prvo, jedva nas propustilo preko grane, malena je, naime, bila u pasošu od mame. Kao što naravno nismo imali pojma, svoj pasoš nikome ne smiješ dati, pa je moja šogi bila u prekršaju. Drugo, treba ti punomoc, koju mi naravno nismo imali. No kako je malena ocito bila s nama dobbrovoljno, propustilo nas. I s jedne i druge strane. I tako....mi došli u Sloveniju, u Podcetrtek. Da skratim, lijepo se kupali, uživali, igrali se (malena je bila sunce od dobrote i veselja, sad ulazi u pubertet pa je malo naporna, ali je i dalje volimo i obasipamo pažnjom, ali o tome drugom prilikom), kad je došlo vrijeme za odlazak. Plan je bio, poslije bazena još otic u neki rest, gore na brijegu, cuven po divljaci i domacoj klopi. Mrvicu nezgodan, jer u ogradi okolo resta šecu srne, koje klinci hrane, a poslije ih dobiješ servirane u obliku gulaša ili neke slicne delicije. Ode ja, vracam se na bazen.
Uglavnom. Dok smo se oblacili, u kabinama (vjerojatno imate sliku kabina na bazenu, svi su isti), ja sam obukao malenu u jednoj, a draga je oblacila sebe u susjednoj. Kad je bila obucena, izašla je iz kabine, a ja sam samo orenuo leda da pokupim stvari i odem s njom na parkiralište cekati moju dragu (koja je malo sporija na spremanju, uostalom kao i sve cure, cast izuzecima). Medutim, kad sam se okrenuo, nje više nije bilo. OK, nema panike. Doooora! Dooooora! Ništa. Krug oko bloka kabina. Doooora! Ništa. Nema panike. Gospodo - pitao sam ženu koja je stajala u istom proredu kabina, jeste li vidjeli djevojcicu u zelenom, kamo je otišla odavde? Jesam, tamo - pokazala mi je u smjeru povratka na bazen. Shit, otišla je nazad, objašnjavao sam si, zato jer smo je odvukli s bazena protiv njene volje. Htjela se još kupati. Pregazio sam onaj bazencic za pranje nogu i zagledao se prema bazenima. Nije mogla daleko u tih nekoliko sekundi. Ništa. Dooooooora! Lovi me panika. Dolaze spasioci. Ukljucuju se u potragu. Draga je traži po kabinama. Ništa. Drama. Sinulo mi je da je možda izašla sama na parking. Trkom. Ništa. Pitam na recepciji. Ništa. Drama. Sad se vec i drugi kupaci ukljucuju u potragu. Doooora! - odzvanja garderobom. Jebate, neko mi ju je ukrao. Trcim po parkiralištu kao lud i zavirujem u aute. Jedan isparkirava, vidim unutra sicušno plavo stvorenje. Skacem pred auto kao ludak. Ljudi me preneraženo gledaju. Nije Dora. Sorry. Razmišljam, gubim razum. Zvat cu policiju da blokiraju podrucje oko Podcetrteka. Moš mislit kak ce. Završila je i potraga spasitelja po bazenima. Ništa. Draga histerizira, place. Šta cu. Kako cu se vratiti doma bez djeteta. Ne mogu. Nema šanse. Ne idem doma dok je ne nadem. Ali di je?. Bože dragi, kaj smo ti skrivili. Dooooora! vicem ocajno kroz plac.  Potraga je uzela razmjera i skoro svi kupaci i spasioci su ukljuceni u nju.
Moja draga je nekorisna. Izgubila je živce i samo place. Kad dolazi jedna žena i kaže: gospod - tu mi se ucinilo ispod vrata od kabine da sam vidjela zelene sandalice, ali kabina je zakljucana. Munjevito sam se bacio na pod i zavirio pod vrata. Ništa. Skocio gore i rukama se dignuo preko.
Tu je. Skvrcena, s nogama  na klupici. Skrivena. Smije se. OTVORI VRATA DOK I TEBE I NJIH NISAM RAZBIO!
Jebem ti. Nisam znao dal' da je zagušim ili zagrlim. Nikad u životu, ukljucivo rat (jer tamo sam se paklenski bojao za SVOJ život) nisam doživio takvu traumu. Najdužih 45 minuta mog života.
Spasila ju je debela gospoda, jer sam nakon dugog zagrljaja, poludio. Nemojte tako, otrok je - govorila je kad sam poceo urlati. Smješak joj je nestao, i tek tada je shvatila što je ucinila. Zamisli covjece, taj karakter. Jebenih 45 minuta je cucala u kabini i skrivala se.
U autu, pitala je: a srne?
Vidjet ceš jebene srne kad budeš punoljetna, što se mene tice!
Dobro, zajecala je, onda cu se drugi put sakrit' u šumu!
Grrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrh.
Skužila je. Šatro.

I tako, happy end. U Vinkovcima na žalost nije.
Drama, horror.
Jadni roditelji....

 

lostways @ 09:50 |Komentiraj | Komentari: 19 | Prikaži komentare