zagrebačka trilogija
Blog
petak, ožujak 23, 2007
Klađenje, kaj nije u redu samnom. Zakaj se ja ne kladim? 
Prije 10-ak godina, sjedili smo, mi dečki, u birtiji, mlatili gluposti, analizirali zadnju dinamovu tekmu, komentirali komade, kužili svjetske urote i uz sve to strgali ozbiljne količine pive, a kad bi nas lokalna šankericama u borosanama izbacila, otišli bi u grad. Na alko tour.
Sad, istu količinu pive zdrmamo, ali je prevladavajuća tema rezultat GOMBAK UNITED vs. HOME UNITED (btw. na GOMBAK je jebeni koeficijent). 
A ja to ne kužim. Pa me nema u lokalnom miniću. Dosadno mi je. Ja bi se napil, pa kao u stara dobra vremena, turneja po lokalnim birtijama. Nostalgičan sam za onim starim dosadnim temema. Di su? Kaj nas više ne zanimaju????
Znam, sad bu odmah rekli da ne volim sport. Nije istina. Ali da mi se život svede na obilazak kioska s bezbrojnim glupim parovima i brojkama i nervozno isčekivanje rezultata iz npr. gornjeg ogleda. Usporedbu papirića s lokalnim cugerima. I beskrajno buljenje u teletext.
Jezuš! To zatupljuje.
Idem se radije doma poigrati s klincem. I možda je usput na TV neka dobra tekma. A ja ne strepim nad rezultatom.
Možda lova? - aha  svi su u plusu. I svi igraju po pet kuna. 
Ma niš. Idem se i ja kladiti. Da se nikad neću! Dobitak - siguran. Koeficijent - normalan (ja).
lostways @ 14:43 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare